Nova kovacka vatra

Pozdrav svima.
 
     Eto gledajuci i citajuci o raznim kovackim vatrama,njihove prednosti i mane ,resih da i sam poradim na jednoj takvoj.Jos uvek je u izradi,danas je sklopljena i probana(glavni deo),inace fluks dobijam zrakom vazduha iz kompresora,nekako mi je to bilo naj dostupnije i najjednostavnije resenje za mene.Izvinjavam se zbog mnogo slika.Uzivajte i pozdrav.









Vatra bez dodatog fluksa(Zraka)

Vatra sa dodatim fluksom(zrakom)


Rezultat-5 minuta grejanja(Debljina flaha 4mm,sirina30mm)

peć i pol...odličan posao

Zanimljiva ideja....ali....

Sa dovodom zraka "sa gornje strane" imaš višak kisika i više šljake na materijalu, tj materijal ti više izgara, tako da nisam baš siguran koliko ćeš dugoročno biti zadovoljan sa ovim rješenjem.



Malo sam proguglao u potrazi za slikom vatre, ovo mi se nekako čini najjasnije.

Uglavnom, nije mi namjera prosipati nekakvu "pamet", ali da ovo radim za sebe napravio bi slijedeće:

1. Promijenio način dovoda zraka u vatru

2. Felgu koju si iskoristio za vatru, postavio bih na nekakvu limenu ploču (napravio stol) u visini gornjeg ruba. Radni prostor za kliješta i ostali alat pokraj vatre je stvarno koristan.

Kolega moje vidjenje jeste da ,ima manje gubitaka,nema plamena,nema varnica,rekao bi da bolje cuva temperaturu.
sad gledam slike i ne vidi se bas najbolje ali sam zrak duva direktno ka centru lozista,ovaj dugacak var,znaci ka centru i dole,obe cevi,za sad i prvo paljenje ok deluje,iskreno meni bolje nego cev odozdo.Najvise mi je drago sto sam ovim dobio ravnomerno zagrevanje po selom pravugaoniku lozista.e sad oksidacija videce mo napamet nista nema.
Hvala za ideju o radnoj ploci.

Ma sve 5
Možda sam previše "klasičan". Ako kroz rad budeš zadovoljan, super.

Dado wrote:

Ma sve 5
Možda sam previše "klasičan". Ako kroz rad budeš zadovoljan, super.

Videcemo,ja sam tu pa se javljam i komentarisemo zajedno.u svakom slucaju hvala na savetima.

Dado,kada mi je kolega prvi put pokazao ove slike isto sam pomislio kao ti,ali mislim da ovakva vatra nema nikakve lose efekte po celik.Slicna je po obliku kalasicnoj peci,samo sa "naopakim"duvanjem vazduha,ali mislim da pravila vaze isto "da komad nesme biti preblizu otvora za vazduh,dakle treba biti na odredjenom rastojanju,obicno je to od 5-8cm.A da li su ti centimetri odozgo ili odozdo ja mislim sto se toga tice da je nebitno.Ovde je po meni jos prednost u tome sto se temperatura bolje iskoristi,jer nema gubitaka usled otvorenosti gornjeg dela kod klasicne vatre.Kod klasicne vatre kroz taj gornji deo se dosta temperature gubi.Mislim da je ovo odlicna ideja.Al opet trebala bi se isprobati.

Ja kad sam radio svoju isto sam napravio da puše odozgo ali nisam bio zadovoljan.
Vatra oksidira preblizu materijala i također prebrzo izgara. Kompresor i nije neko riješenje
znam jer i sam imam spojeno na kompresor. Za kovačku vatru je bitan volumen zraka, što
više kisika između ugljena to bolje, ovak samo propiri kroz ugljen.

Kompresor nije dobro resenje,mada ako zagreva ovako kako kolega kaze,onda nema razloga da ga odbaci.A cini mi se da zagreva,barem po slici.U sustini je bitno samo zagrevanje i da ono bude ravnomerno.
E sad meni nije najjasnije to sto kazes da vatra oksidira preblizu materijala.
Verovatno je to zato sto si preblizu napravio rupe za dovod vazduha.A nekako meni izgleda da taj kiseonik isto prolazi kroz cumur i dolazi do celika kao i kod klasicnog duvanja "odozdo",s tom razlikom sto se temperatura gubi jer je gornji deo otvoren,ako dolazi.To sto je plamen savucan jer je donja strana zatvorena meni izgleda kao prednost.Skolski bi bilo da se komad celika drzi u sredisnjem delu "gomile cumura" ili pri vrhu,a to je nekih 5-8cm od izduvne rupe.Pa je po meni nebitno da je tih 8cm odozgo ili odozdo.Ako vazduh dolazi do celika kada je duvanje odozgo isto dolazi i kada je odozdo.Mislim,neznam sta bi ga sprecilo?Opet to je neko moje logicno misljenje,mozda gresim.

Dio gdje je oxidacija največa, je dio gdje postoji največa opasnost od izgaranja samog
željeza, nema kontrole, nema jednolikog zagrijavanja.
Idealno bi bilo da metal možeš zakopati u ugljen, ugljen sam onda djeluje kao izolator topline.
Zrak mora strujati kroz ugljen, logično je da kisik ulazi na jednoj strani i koji god plin se stvara izgaranjem izlazi na drugoj jer taj plin više nepodržava gorenje.
To je barem moja logika.

U pravu si,to mi nije palo napamet,da ulazi plin koji podrzava gorenje,a izlazi neki drugi koji ne podrzava.
Mada koliko znam kiseonik je taj koji podrzava gorenje,verovatno se jedini sa ugljenikom iz cumura i stvara uglje dioksid.Ali takodje kiseonik pri oksidaciji metala se jedini sa gvozdjem i cini mi se pravi gvozdje oksid.Ali ovde ako je kiseonik sjedinjen sa ugljenikom zarobljen ,a nemoze podrzavati oksidaciju do nje opet nece doci,dakle nece ni metal oksidirati previse,vec isto kao i kad je gornji deo otvoren,a kiseonik dolazi odozdo.Pa se meni cini da se opet dolazi na isto.Meni se cini da mnogo vecu sklonost ka jedinjenu kiseonik ima sa drvenim ugljom nego sa celikom,ali verovatno neki deo kiseonika prodje i pravi oksidaciju kod celika,ali cini mi se da je to neminovno bez obzira odakle vazduh duvao.
E sad jedini problem mozda prave ostali gasovi tj.elementi koji se nalaze i u vazduhu ,a i u uglju koji se kod tog duvanja zadrzavaju ,a ne odlaze.Oksidacija po meni nije tu najveci problem.

Možemo mi Zlatko do sutra ovako, valjda če vlasnik imati vremena i volje da ju temeljito testira i
podjeli svoje dojmove.
Ali nemoj da te obeshrabri ovaj odgovor, ja uživam u pristojnoj razmjeni mišljenja i stavova, tako se najbolje napreduje i uči.

Davore,veoma mi je drago sto si obziran(ako se tako kaze) .
Naravno da me nece obezhrabriti niti me uvrediti ili sta slicno,bas i ja upravo o ovoj raspravi razmisljam na isti nacin kao i ti.Da bi se doslo do nekog resenja mora se razgovarati,a ako sagovornici nemaju potrebu da kriju nikakve informacije onda se moze nesto korisno uvek izvuci iz toga.
Meni su neki zakljucci padali napamet bas u toku ovog razgovora,na koji ja gledam kao na analizu.
Pa tako samo ti raspali sa razmisljanjima i tvoim misljenjima,ovo mesto zato i sluzi.

Momci bice testa,samo da prodju praznici i probamo.

Pozdrav svima ovih dana se radilo i testiralo,ima nekih izmena na kovackoj vatri,pa pogledajmo.




Pravio sam novu cev,Smanjio sam joj obim,sa 3\4,na 1\2 ,da bi povecao pritisak u istim,takodje promenio anatomiju,jer sa dve paralelne cevi nisam uspeo da dobijem ravnomerno svugde istu temperaturu u vatri,sad su polukruzna,pokrivaju precnik od 26cm,sve je to sad lepo ravnomerno uzareno,inace sa oba kraja izbuseno po 7 rupa od 3 mm,koje biju na dole ka sredistu lozista,a iznad njih u jednom redu po 5 rupa koje biju direktno ka vatri sa strane,pokusao grejati komad celika u sredistu vatre,sve ok,prezadovoljan,ali grejao sam komad 2 cm od izlaza vazduha kroz rupice,i problem,oksidacija.
nego kad sam taman mislio da je sve savrseno,javio se jedan veliki problem,nemam vise mogucnosti povecanja pritiska u cevima,kompresor je na maksimumu,tako da najvecu mogucu temperaturu koju sam uspeo da dobijem na celiku jeste limun zuta boja,recimo 1100-1200 stepeni,ovo nije zadovoljavajuce.
Inace i dalje nema plamena niti varnica,zar je pravljen sa drvima a potom je stavljen koks,inace izgleda da mi je oslabio kompresor,jer sad kad pustim da slobodno izlazi vazduh iz njega drzi na 2 bara,toliko stvaram pritisak u cevima,a pre mi je stvarao 4 bara nonstop,koristio sam ga za farbanje rp pistoljima koji traze konstantan pritisak od 2,5-4 bara.zao mi je i ne znam sta mu se desilo,zavrsio bi mi posao da dodjem do vece temperature.
Nema veze Sutra pravim centrifugalni ventilator,domace radinosti,nego pitanje za sve dobre ljude,da li mislite da ce centrifugalni ventilator,ako ga vezem na vec postojecu cev od pola cola precnika moci da mi stvori jaci pritisak od 2 bara u cevima?

mislim da ti je problem u tome što nemaš dovoljan protok zraka,
kompresor ti nije dobro rješenje, bolje sklepaj nekakav ventilator, od nape ili ventilaciju od nečega.
cijev isto bolje deblju (većeg promjera) za bolji protok zraka, rupe na cijevi napravi 5 ili 6mm.
pozdrav samo radi.