Pomoc oko kovanja

da se pohvalim, danas mi je bio prvi dan kovanja i jako mi se svidelo! Ranije sam kovao ali na hladno, a danas sam prvi put raspalio gasnu peć i počeo da pravim kovačka klešta a fotke ću staviti naknadno, kad budem slikao.
Od betonskog gvožđa 10tke sam izrezao dva komada od 50cm i oblikovao dve polovice za klešta. Sad sam došao do trenutka kada treba da probijem dupu i stavim zakovicu. Obzirom da nemam dobar kirner (jel se tako zove?) tj. puncher treba mi neki savet kako to da uradim.
Pomislio sam da uzmem parče armature 6ice malo je zašiljim i sa tim probijem užarena klešta, ali nisam siguran da li će to uspeti jer je i to samo željezo.
Da li je bolji šrafciger?

U svakom slucaju ti treba tvrdji materijal od toga kojeg probijas...

Uzaris ga i ne bi trebalo biti nikakvog problema...
Kolega i ja smo rucno probili sipku debljine fi 25...

nisam kovac i mozda gresim, ali mi se cini cak i ako materijali budu isti po tvrdoci, postoji sansa da se probije rupa ako je sipka s kojom probijas hladna a materijal koji probijas uzaren do neke temperature

predrag1969 wrote:

nisam kovac i mozda gresim, ali mi se cini cak i ako materijali budu isti po tvrdoci, postoji sansa da se probije rupa ako je sipka s kojom probijas hladna a materijal koji probijas uzaren do neke temperature

Da, to sam i ja mislio. Jedino pitanje da li će se možda saviti pre nego probije užareni materijal ?
Npr ja sam klešta pravio od 10tke a hteo sam da "pin" napravim od šestice stoga ima smisla 6-icom i da bušim. Ali ona je dosta tanka i ima šanse da se savije od čekićanja umesto da prođe. Probaću sledeći put da odsečem parče 6-ice, zašiljim da lakše uđe i mlatnem čekićem pa javim kako je prošlo.. A ako je neko već probao nadam se da će podeliti iskustvo..

Dakle, evo mog iskustva...

Mi smo imali probijac, to je dakle ono sto ti nemas...

Prvo smo ravnim rezacem probili kroz sipku, a tek onda okruglim probijacem prosli kroz taj rez...
Na taj nacin smo dobili da nam promjer rupe bude bas onakav kakav trebamo (radili smo po specifikacijama) i da materijal sastrane bude jednak i s lijeve i desne strane...



E sad slicno bi i ti morao izvesti, samo bez probijaca...

Svakako pored nakovnja drzi kantu s vodom i nakon svakog drugog ilit receg udarca hladi sesticu...
Na taj nacin ce ti duze potrajati...

Druze bez dobrog kirnera nista.Na pojedinim nakovanjima imas cetvrtku u koji bi trebalo da stane alat u vidu kirnera,takodje imas razne oblike npr za secenje ali mozes ti to i rucno da busis,nije problem.Kirner mora da bude tvrdji nego materijal koji kujes.Polako,tokom rada napravices svaki alat koji ti treba.

I ja imam pitanje. Naime, već dva tri puta kujem turpiju, marku nisam mogao odrediti jer jsam ju našao u parku, svu hrđavu, ali imam slike. Htio sam izvući trn, ali kada bih ga sa nekih 5-6 mm stanjio na 3-4mm stvore mi se pukotine po strani i onda mi taj komad otpadne, tako već dva puta. Je li stvar preniske temperature kovanja? Ja kujem od žute dok se ne ohladi do tamnije narančaste. Vjerojatno je stvar u tome, ali palo mi je na pamet da je stvar čekića- veći čekić od kile mi ima malo uglatije rubove, pa možda, kako nemam još ruku za sve to, ostavlja one usjekotine koje se pretvore u pukotine.

i za nisku temp. kovanja a i za cekic si u pravu ali ko ce ga znati zasto se pojavljuje pukotina.Mozda je i do celika.

Pa postoji i bušilica ..

Ernest wrote:

Pa postoji i bušilica ..

Pa postoji, ali već sam bušio bušilicom. Probijat užareni metal mi je ipak jedno novo iskustvo.

Ja sam recimo kod celika,tanjir od tanjirace,imao neke slicne probleme.Imam utisak da se nesme kovati vise od dva puta.Mada nisam bas striktno proverio.Posle ,recimo tog drugog puta,noz se sav skoro raspadne.Mada ima tu raznih stvari koje bi trebalo proveriti(ako budem radio jos koji noz od tog materijal,verovatno cu i izproveravati).Primera radi pade mi napamet da je mozda zbog sredstva u kom sam ga kalio.Jer sam vecinom posle kaljenja,ponovo grejao i kovao.Ako je sredstvo bilo preagresivno(a kalio sam ga u vodi,doduse malakoj),pri kaljenju moze doci do mikropukotina koje se posle narednim zagrevanjem rascvetaju.Ima jos jedan stvar,ali nisam siguran za nju,ako ga zakaljenog odmah stavis u vatru i kujes ,mozda moze doci do nekih greski,mada kada on dostigne temperaturu austenizacije trebalo bi da su ponistena sva toplotna aktivnost pre toga.Ali nisam bas tu siguran,al ostavljam mogucnost.I naravno neprilagodjena temperatura kovanja.More razloga moze da postoji.Al isprobavanjem i ponovnim isprobavanjem se to sve uvidi.Znaci praksa(nazalost).Pozdrav

Kod nas to bar nije problem.Sve sto pukne ostavis pored kapije i nestane za pola sata.Romi uzimaju gvozdje ko ludi.Neki od toga i zive.Ranije u kanalima imalo skoljki od auta svuda a sad nema ni sraf da nadjes a kamoli gibanj.Normalno ovo je bila sala.Ja ne bacam nista,uvek moze da posluzi za nesto.A sto se tice prakse u pravu je Zlaja.Sve po malo moze da dovede do pucanja,a nozeva posebno jer se tu radi o manjim komadima celika koji se lako iskrive ili jednostavno ciknu pri kraju rada.Tanjiri od tanjirace su odlican celik(neznam za nozeve)ali stariji su mi se bolje pokazali.Druga stvar,pojedini majstori preporucuju da pocetnici kale u zagrejanom ulju(u ulje ubacis zagrejani komad)nikako u vodi jer je u ulju lakse okaliti.

Da Dule,u ulju je ne lakse,vec bolje jer slabije odvodi toplotu i samim tim je manji stres za celik.Ali ja nisam tada imao pri ruci ulja pa sam zato vodu koristio.Sada sam jedan noz,koji ce nadam se uskoro biti gotov od tanjira tanjirace,kalio u ulju.Tvrdoca je bila odlicna.Tako da moze da se dei da je jedan to razlog bio.Al dobro,praksa je najbolja uciteljica.

Ernest wrote:

Pa postoji i bušilica ..

svaka cast napokon da neko kaze je.....

Ja sam dosad kalio u smjesi nekakvih ulja...
Zapravo je to frendova radionica i on je to smijesao...

Ali kada do kraja sredim ovu svoju pec i pocnem raditi na njoj kalit cu u svinjskoj masti...
Negdje sam nasao podataka da se tako prije radilo, a to mi je jako bitno

A posto sam Slavonac, svinjske masti nikad ne fali

rale wrote:

Ernest wrote:

Pa postoji i bušilica ..

svaka cast napokon da neko kaze je.....

Ne znam šta ste tako zapeli za tu bušilicu. Poenta mog posta je bila da naučim kako i sa čime "probiti" metal ako se nema pravi kirner. Dakle tema vezana za proces kovanja. Najmanji je problem probušiti bušilicom, al nije u tome poenta.

Pa najlaksi nacin je da napravis kirner ili nekakav probojac.Ugrejes metal i probusis udaranjem.To ti je najjednostavnije sto ja znam.

Anduril wrote:

Ja sam dosad kalio u smjesi nekakvih ulja...
Zapravo je to frendova radionica i on je to smijesao...

Ali kada do kraja sredim ovu svoju pec i pocnem raditi na njoj kalit cu u svinjskoj masti...
Negdje sam nasao podataka da se tako prije radilo, a to mi je jako bitno

A posto sam Slavonac, svinjske masti nikad ne fali

A ja jos cuo da su maceve iz toleda kalili u plucima robova,naravno nekada .Zamisli to.Mada neznam koliko je pouzdana informacija.Al znam sigurno da je bolesna.

djuragekon wrote:

rale wrote:

Ernest wrote:

Pa postoji i bušilica ..

svaka cast napokon da neko kaze je.....

Ne znam šta ste tako zapeli za tu bušilicu. Poenta mog posta je bila da naučim kako i sa čime "probiti" metal ako se nema pravi kirner. Dakle tema vezana za proces kovanja. Najmanji je problem probušiti bušilicom, al nije u tome poenta.

Dobro Djuro kirner ti je lako napraviti,uzmi parce ruske armarture iskuj vrh dobro okali,materijal je izuzetno dobar, samo sto mislim da mi vecina nece verovati zato sto nisu probali,raspali brate i busi do mile volje...kad ti dosadi predjes lepo na busilicu sa njenim lepim cistim rupama

Ja ti verujem Rale,kod mene je pokojni komsija napravio nekoliko pajsera od tog materijala.Posle se ja malo raspitam i cujem da to nije obicna gvozdjusina vec celik i to solidan.Meni je palo napamet da od toga napravim nekoliko kelsta,da se nezezam sa ispravljanjem spiralne opruge.Samo nisam bas siguran gde ima da se nabavi.Racunam da je to vec uslo duboko u upotrebu kod nas,pa ga verovatno ima na stovaristima.Za klesta je dusu dalo.

Ja imam par od armature Ruske,par od nozeva strugarskih i ko zna jos koliko od raznih drugih materijala.Svi su dobri.U pravu je Rale i Zlaja za armaturu,tvrdja je od obicnog gvozdja.

Ne da je tvrdja od gvozdja nego daleko tvrdja i poprilicno zilava...

Strider wrote:

I ja imam pitanje. Naime, već dva tri puta kujem turpiju, marku nisam mogao odrediti jer jsam ju našao u parku, svu hrđavu, ali imam slike. Htio sam izvući trn, ali kada bih ga sa nekih 5-6 mm stanjio na 3-4mm stvore mi se pukotine po strani i onda mi taj komad otpadne, tako već dva puta. Je li stvar preniske temperature kovanja? Ja kujem od žute dok se ne ohladi do tamnije narančaste. Vjerojatno je stvar u tome, ali palo mi je na pamet da je stvar čekića- veći čekić od kile mi ima malo uglatije rubove, pa možda, kako nemam još ruku za sve to, ostavlja one usjekotine koje se pretvore u pukotine.

neznam da li je kod tebe to slucaj ali slicno se meni desavalo na pocetku. krivac je bila kombinacija dvije stvari, prvo previsoka temperatura, a drugo direktan udar zraka na komad, sa time da je ovo drugo puno stetnije. probaj napraviti vecu vatru i drzati komad barem 10 cm od ispuha zraka tako da je izmedu otvora i njega sve uspunjeno ugljenom, a komad naravno i prekriven ugljenom.

isprike na off