problemi oko kaljenja

To ti je dovoljno ulja za kaljenje komada navedenik dimenzija, a zamijenit ćeš ga dok proliješ ovo što imaš.

Kod mene se saga oko kaljenja nastavlja i to pocinje bas dosta da me nervira.Uopste nemogu da utrvdim zasto se desavaju sledece stvari i uopste da li se tu nesto i desava ili se to meni cini.Davi me ko zmija zabu.
Posto radim u zadnje vreme najcesce sa dve vrste celika tj.trebale bi biti dve vrste jer su od recikliranih materijala.Jedna je kosljice lezaja,a druga turpija,ima i treca feder platna ili spiralni feder.I problem mi je sto nikako nemogu dobiti onu uobicajenu tvrdocu i uobicajene osobine celika odmah posle kaljenja.Posto nisam ucio to u skoli,iz citanja raznih nasih foruma,razgovora sa ovdasnjim majstorima,i gledanja mora snimaka sa you tubea dosao sam do zakljucka kakav celik treba biti odmah posle kaljenja.Treba biti veoma tvrd,a to znaci da ga turpija nimalo nehvata bez obzira koliko pritegao turpiju ili bez obzira bila ona nova ili ne(pricam od turpiji za ostrenje lanaca motornih testera).Dakle ic,sto se hvatnja tice.Taj uslov nekako,mada neki put i sumnjivo dobijem posle kaljenja.Medjutim ovaj drugi uslov me buni bas mnogo,mal po mal mi jede zivce.Posle kaljnja komad celika ako malo,ali sasvim malo lupnemo nekim drugim komadom gvozdja ili kamenom on bi morao puci kao staklo.Ali meni se to samo jednom desilo.U vecini slucajeva i to "bez obzira kalio u vodi,ulju",zakaljeni komad nece da pukne tako lako.Cak neki put moram bas jako da ga udarim,ili stavim nakoso pa lupim u sredinu gde nije oslonjen.Od skora sam saznao da ulje mora da se menja posle nekog vremena koriscenja.Medjutim,kod vode to nije slucaj.Malopre sam probno pokusao kaliti jednu malu turpijicu.Ona zbog dimenzija mora da je uradjena od mono celika,a ne bimetala.Hteo sam proverim neka druga sredstva za kaljenje.Sad sam koristio evro dizel.Zakalila se i to po turpiji dolicno.Neskida je ni malo.Medjutim kada sam probao da je slomijem imao sam muke.Udarao sam njome po armirackim klestima i nece da puke i bog.I na kraju sam samo tim klestima na prekret slomio samo vrh.Ne razumem.Sta se to desava?
Palo mi napamet da se povrsinski sloj razugljicio,pa mu on daje potrebnu zilavost i zato nece da pukne.To mi se mozda desilo zbog cumura koji koristim,a pravim ga od grana drveta precnika od 7-8 mm pa do 30-40mm.Mozda se desi da taj cumur od tog takvog drveta pravi malu kaloriju i vecinom sam vazduh daje potrebnu temperaturu,ali i on razugljicava komad.Medjutim ,neverujem da je to razlog,jer nemoguce da se tako brzo razugljici.A i ove trupijice koje sam probao nisam kovao uopste,vec samo kalio.Jednostavno nisu imale vremena da se razugljice.I da napomenem da je visina temperature  celika sa koje ga kalim dobra.Cak tu sam eksperimentisao i sa dosta vecom,malo vecom od potrebne,pa ispod potrebne,al  zakaljeni komad nece da pukne kako bi trebalo i bog,a cak ga neki put turpija kada malko hvata.Neznam sta se desava?Koji je to djavo u pitanju?Jel zna neko moguce razloge il se to mozda tako i desava kod nekih celika i u odredjenim uslovima?
Malo me je sramota da toliko dugo vec radim sa tim,a jos imam te neke pocetnicke probleme.  

Koliko se sjećam, jedan od razloga koji bi mogao biti razlog žilavosti (otpornosti na udarce) zakaljene turpijice je svojstvo prokaljivosti koji ima svaka vrsta čelik. Moguće je da turpijica nije zakaljena na maksimalnu tvrduću po cijelom poprečnom presjeku, već je jezgra ostala nešto mekša, a samim time i žilavija. Na tu pretpostavku ukazuje mogućnost loma vrha turpijice, gdje je presjek manji pa je i materijal prokaljen po čitavom presjeku. U ovakvim slučajevima (kada je vrsta čelika nepoznata) trebalo bi eksperimentirati sa brzinama hlađenja s temperature kaljenja. Što je brzina hlađenja veća, prokaljenost bi morala biti bolja, tj. pad tvrdoće po presjeku komada (od površine prema jezgri) manji.
Razugljičenje površine u opisanom slučaju ne bi trebao biti uzrok žilavosti, jer ako je tvrdoća površine turpijice nakon kaljenja dobra, onda je gubitak ugljika u površini materijala zanemariv.

Pitanje; je li moguće ugrijati nož do stanja nemagnetičnosti klasičnim brenerom pomoću plina iz boce propan-butan? Ili limarskim letkonom bez onog bakrenog dijela, isto plinom?

Pa probaj...

mislim da ti je ovo puno prihvatljivije...inprovizirana peć ipak toplinu koncentrira

Problem je plinom zakaliti nož većih dimenzija. Kalitelji koriste (nad)stolne plinske plamenike (propan-butan+zrak) i šamotne cigle za usmjeravanje topline prema nožu koji se zagrijava.
Treba iskustva i majstorskog osjećaja za jednolično zagrijati i progrijati oštricu noža..., a treba paziti i da se oštrica noža ne pregrije. Možda bi se i sa ručnim brenerom mogao improvizirati neki nadstolni plamenik. Pitanje je vrijedi li sve to truda, jer za nož većih dimenzija treba računati sa velikom potrošnjom plina.